.

...zato braco pijmo ga
dok ne pukne zora,
to je stara navada
hrvatskoga roda!

Ni lako zivit u neznanju i zabludama. Pogotovo ne onim povjesnim. Kako sto u njima zivu Blacani u Perthu okupljeni oko Hrvatskog Cluba Dalmatinac. Jerbo ih je prigazilo vrime. Pa ne znaju da je to hrvatski Club i da Blato ni u Azarbedjanu nego u Hrvatskoj. Samostalnoj i demokratskoj vec punih trinajest godisc. Ali oni u svojon tvrdoglavostii i despetu to ne hocu priznat, nego u deklarativnoj zabludi zivu u nekim drugim vrimenima i prostorima. Onako, po sumama i gorama. Zato bi stavili na klub bandiru na čagja umisto trobojnice. Da laje i reži na svih koji ne mislu ki oni. Tako da ono sto su oni godanama s odricanjem stvarali, s vrimenom ostane, recimo englesko. Za zahvalnost Krajici, sto jon je pokojni otac primi onega Kraja, one Drzave, u onen ratu. Oli moze bit sto je primi i Subasica, koji je bi ucini sporazum s pokojnim drugom Jozetom. Cigovu sliku jos drzu na miru. Ni to ne bi bi smak svita, kad bi se otriznili i stavili tako uz njega i Grb svoje i njegove rodjene zemje. 

Drugi Club, Dalmacija, oni u Sydneyu, je po kazati hrvatski Club. Oni su se bili stili u nacin navrime i prominili bandiru. Neka su je drzali misec dan i kontali di ce nac skale ili ko ce se je uspet stit. I to su jin je dali, jer je nisu imali. Jerbo se ni imalo vrimena u onih toliko godisc zajednicke drzave kad paricat. Tako da i dan danas zapuhne digo cudni vitar, pa se bidna bandira zavrti, zafagota, zatrapula. Onda se ne mozes u tom brombulu snac di i kako stoju boje. I je li na njon Grb ili zvizda. Crvena... petokratka.

Jan ovo pisen jer da zivin u tem gradu, a ne u oven di zivin, sigurno bi svraća i u Dalmaciju. Jer ako san ode clan jednega malega hrvatskega Drustva i usput njegov president, sigurno bi se tako uclani i u ti gore puno veci. Pa bi naravski bi njegov clan, a moze bit clan i u Upravi. Neka ima tih malih skerci, sto su ostali iz jednih drugih obicaji, u jednim drugim vrimenima koje bi tukalo ispravit. Pod hitno, dok jos ni kasno.
Sasvin se podrazumljeva da bi tako sa Njon i sa prijatejima bi isa na Vecer dalmatinske spize, sto se je odrzala prin nisto vrimena u ten Clubu. Jerbo je to nasa spiza, sto nas svih puno pijaza i sto nan prudi. Bakalar na bjanko, dalmatinska, pasticada, hubotnica na salatu, brodeti, pecena oborena riba, torte, krokanti. Oliver bi kanta da od tega ni nista slaje nego samo Nadalina. I tako bi uz tu lipu spizu isa i zmul pravega domacega vina. Jer ako nan je vec spiza capala slast i vonje starije, poznatije talijanske kuzine, barenka je vino ostalo nase pravo autohtono, domace, dalmatinsko, hrvatsko. Pa bi ga tukalo ponudit u jednen Clubu, cija bi obaveza u radu bila ocuvanje nacionalnog osjecaja i indetiteta. Taman i priko zmula, kad nas vec ni briga za jezik i kulturu. Ko ne malo za foklor i Kumpaniju kojon su zasjali i osvitlali mace. Bit ce da bi u njima osvitlili i svoje obraze Soma vina ni bilo (neka je i australsko dobro, da se razumimo) ni tu vecer, a ni inače, jer restoran koji je u klubu ne radi. Ne onako kako bi to tukalo. Jer nema cejadi, rece na prvu oni koji bi se u vezi tega tukali zamislit. A jan mislin i govorin, zato jer nema koncepcije. One prave trzisne i domoljubne. Zato nema ni cejad blaske, pa ni onih iz drugih krajeva unutar hrvatske zajednice. Jer se Dalmacija (mislin Club) nikad ni previse ni osjecala njezinim dilom. 

Ne vaja grisit dusu i va rec istinu, da se i ostali etnicki Clubovi nahodu u nevojama. Ni onin nasin drugin sto su po Australiji ni lako. Proces starenja clanstva i asimilacije mladih je nezaustavljiv i prirodan. Pa se svi prskaju kako znaju i mogu. Ni to lako, ali ako si se zauze, tuka se i azurat.

Mene u ovakvin zatrapulanim momentima capa sumnja. Pa brzo zoven brata oli oca Doma da mi recu jeli nas skoj jos uvik na isten mistu. Di je bi oduvik. Jerbo san se pripa da se ni mozda spuja na koju drugu lokaciju. Recimo digo prima Gibaltaru. Oli da ni mozebit pomalo zavesla kroz Suez prema punti Dobre nade. Za se malo akumulirat u strpljenstvu, sto ga drzi svih ovih godisc za docekat koje boje vrime. Onda me oni pitaju da oli san pop........ i da sto mi je uletilo u glavu. Otac rece udija u cudu: Zapuhala je bila Marcana bura, ali se cime nisu molale. Tun smo kostani zauvik i oli nan je grubo. Ja jin tada ne mogu objasnit da ni u pitanju moja glava, nego nicigova druga, pa puno i ne govorimo. I u zadnju se pozdravim, do drugega puta.. Onda meni vrag ne da mira pa pocmen kontat, da ni nedaj boze ono drugo. A ono drugo je privatizacija na Domaci nacin. Prvo pustis da sve gre u pi....... materinu, a onda se sto je ostalo lipo zahahoris jerbo je na sale oliti na inkanat. E... cekaj, ni da ja ode koga optuzujen. Boze sacuvaj. Samo spominjen empirijsku tezu. Oli ti po naski: Sto bi bilo kad bi bilo.
A kako ni sve te kontubacije lako podnit, a Ona sirota nema uvik vrimena ni voje slusat moja domoljubna zanovjetanja, jan tada otvorin bocu vina, da se ne bi poce infisavat. Butelju domacega Dingaca, jer njega ima za kupit u Australiji. Ima za kupit i pastete Gavrilovic i napolitanke od Krasa, sto su ostale ikone naseg ditinjstva. Ali nema za kupit Blatskog plavca, Cetinke, Grka, a oni su isto nasa vina, domaci proizvod. Sto su se uzgojili na nasen skoju. Zato vaja pozdravit nastojanje Poljoprivede iz Blata da plasira svoja vina i maslinovo uje na ovo trziste. Cinu judi konat, da ako je ode vise od jednog Blata cejadi, a i onih drugih, pa je to lipi zog za spujat koju butelju domacega vina za napit se, nakon sto si izi zacinjeno zeje iz backyarde i bokun pecene ribe. Neka se najde i za druge prigode. Onako da kad recimo u Dalmaciji bude koji pir, krstenje ili godisnjica braka, na trpezi uz domacu spizu i slatko bude i botilija blaskoga vina. Naka ce bit zeru skupje. Ali neka ga ima, barenka ono za nazdravit. Sjecanjima , uspomenama i dugen zivotu.
Zato vaja nastojat da opstoji Club Dalmacija. I da bude cejadi i vina u njon. Da se ne zaboravi odakle smo dosli. Pa kad se nadjemo da zakantamo onu nasu, staru. Gore...., s vrha stranice!

Zdravi i veseli bili pozdravlja vas vas Mate !

Ova e-mail adresa je zaštićena od spambota. Potrebno je omogućiti JavaScript da je vidite.