Početak lova u nedjelju
U utorak je pod predsjedavanjem Zorana Šimunovića održana u klavir sali Doma kulture redovna godišnja skupština lovačke udruge Jastreb - Blato. Nakon izvješća o proteklom radu uslijedila je poduža, i na momente vrlo žučljiva rasprava, u kojoj je ukazano na pojedine probleme, poteškoće i nepravilnosti u radu i ponašanju članova Udruge.

Meni je odma bilo draze kad mi je tako rekla,  pa san jon reka da ne mora izist svo ono zeje na pijatu, na sto me je Ona samo pogledala sto je hotilo rec-"Kako da ne".

A onda mi je bilo jos vise drago kad sam skonta ko je s druge strane zice. "E.. to si tin,... sto je nova?"- postavin uobicajno pitanje u nasim uobicajnim razgovorima. "Oli nisi vidi...?"- uzvrati On odma na prvu, dobota iznenadjen da jan nisan njega to odma pita. " Sto san to mora vidit - a zna san da misli na blaske mrizaste ( web ) stranice - oli je Drazen poce stavjat gole na skatulu?"
"E da je baren ne bi mi bi onako pa mrak na oci." - uzvrati moj prijatej iz istega skoja i Doma i izdoma, samo sada iz drugega grada. Kako jan nisan uspi za nikoliko dan zavrc mrizu, nisan ni zna o cemu govori.
 "NI vise blaskih stranica - rece On dobota sa stanovitom zabrinutosti u glasu - izgleda da je pala pa`la, vec nikoliko dan se ne otvaraju.    " Ma ne moj zaj....... "- uzvratin jan ki is puske a Ona se zdrucne onako iznenada dok je pokusavala Malon uvalit jos koji perun zeja, jerbo je valjda promislila da se stogod gore dogodilo.  " Kako mislis nema, sto se je dogodilo, kako me to Drazen ni aviza"- poce san ja izbacivat pitanja cili u cudu. "Nista vaja mu poslat pet- sest rici i pitat ga sto se je to sucedilo kad vise nismo u stanju zavirit u Blato i doznat po koju novitat" - nastavi se je razgovor u ten smjeru i na tu temu i tako smo poceli svasta govorit. Kako to uvik biva povuka san se u mali tinel s ostacima bevande u zmulu i zase na kauc jer san zna da ce razgovor potrajat ki obicno, ...malo duje. Ona tada nista ne rece, jer sude ionako ona pere  kad jan vec varin, a i zna da su to nase cakule u koje se ni potriba ticat. I tako je pocelo. Spominjali smo kako ono sto procitas na skatulama ni samo poradi krujozitadi, jer ionako tamo neces nac one inkognito stvari poradi kojih vaja zavrtit odredjeni broj telefona, nego je to jedna vise psiholoska veza koja predstavlja puno vise na ovoj prikooceanskoj komunikaciji izmedju "ode i tamo". Jos smo spominjali, a malo nan je bilo i zal, da stranica ni boje ispunjena s prilozima raznih vrsta i sto se ne pofodrava svako malo s kojin prilogom oli ti novitadi, jer poradi tega dobota i izgubis voju hodit na nju. "Vajalo bi Drazena malo pospisit, dat mu potolicu i lipo ga honorirat za njegovu fatigu, tako da bi paka stranice i mogle boje hodit"- reka je On i jos nadoda kako misli da bi onima u Opcini to moralo bit briga, a ne dozvolit da se dobota ugasu poradi njihove aljkavosti. " Na sto san se ja naravski slozi s tin i pita ga - " Kako mislis ugasu?" - onako skroz bez malicije. "Oli nisi vidi da je niko na onin drugin stranicama napisa da je to poradi tega sto nisu platili servera za koristenje" - opet ce On meni ocigledno u oven razgovoru pofodran s malo vise informacija. " Ma ne reka san ti da nisan hodi na skatulu dva-tri dana - dobota se pravdan  njemu jer mu ne mogu ovi put alavija parirat u razgovoru - Mali je bi nisto zakokocen, bit ce poradi zubi pa se tukalo kolo njega kokolit i uz jos nike druge obaveze nisan uspi"
 I tako nas dva obicno malo od onemu malo od ovemu,  kroz nasu se cakulu intrigamo u svasta. Ma znamo mi da Opcina ima puno vaznijih i pametnijih stvari za cinit, i da ne mozes ocekivat od potestata i ostalih u Opcini da gredu okolo po skoju sa lapison i aparaton i tako kupu cakuke za jih petat na skatulu neka je to njihova sluzbena stranica, pogotovo ne za ugodit nama u svitu . Prvo od nas ionako nema nikakvih voti, pa i ne bismo tribali bit isprid onih sto votaju. Tako da se mi nazbilj ne bi trebali poradi tega puno jidit. Ma ti je isto muka, dobota ti cini jid..., jer kad vidis onako lipo uredjene i popunjene stranice od drugih po skoju a i one druge blaske "Ninotove", hotis bi i da su one opcinske takve, kad si se na njih vec nauci.  I pa smo se u svemu temu jos pitali da oli je zbilja tako tesko nac koje suradnike, jer ne moze ni Drazen sve san, pogotovo kad se uvelike govori o angaziranju mladosti u kreativnom smislu, a kontra one pasje posasti od droge. U temu me je On  pita, da kako se i jan notabene slabo javljan s ovon kolumnon.
 " A kako cu se javjat kad ni o cemu alavija ni pisat, a ovo pisanje bi tukala bit reakcija  - "Iz australskog kantuna" - na ono procitano u ovin elektronickin fojima." A osin tega, nastavi san jan objasnjavat, ne mogu se samo jan tamo petavat, ret ce cejad da oli neman pametnijega posla za cinit u svitu, nego samo stat atento i slat svoje skrabotine u Blato.  "Ije imas pravo - nadoda je On -  nama je red ode fatigat, puno fatigat, i ne se vele ozirat na piz.... kolo sebe nego nastojat sto vise skruzit da bi paka mogli nakon trideset i vise godisc doc doma i nagradit kucu i to pravu , veliku dobota australsku"- posota On po blasku, sto jan odma potvrdin.  Tu smo se opet malo razvezali u cakuli i okrenuli plocu jerbo je na opet jednin drugin skojarskin stranicama izasla slika. Lipa jedna slika. Tako da coviku nazbij pade mrak na oci.

  Poceli smo se na kraju i jidit jer nan nikako ne moze bit jasno da se tako nisto moze ucinit skoju, mistu, vali svemu onemu o cemu je kogo u svitu misli dobota svaki dan i nastoja u sebi zadrzat slike iz ditinjstva, uspomene pune zelenila, lipih malih ribarskih kuca, kamena...., obicaja..., tradicije. I onda nakon toliko godisc doc iz tega svita i nagradit kucerinu po kojen nacrtu iz "Gold costa". Bez imalo pardona petat je u ionako vec devastiranu valu i to po mogucnosti bez gradjevinske dozvole. Ili u koju drugu valu na samoj merkenti , u moru, na boru, povrh smrske i manjiga usud di mu nostalgicna iseljenicka dusa hoce jer mu se je tako premilo. Jer  se nakon tih tolikikih iseljenickih godisc valjda  umoris postivat sve one zakone u zemjama di si bi dospi. I zato bi  bas kad dojdes  Doma voli dat sebi malo oduska, ne zadivat vele uz zakon i izvest koji skerac, ukljucujuci i oni gradjevinski. Pa smo se opet pitali da kako, recimo ova gore "puskarnica" uopce moze bit nagradjena, jer da oli ne postoju koji mjerodavni sto bi to odma zamotali s onon kurdelon od gradjevinske inspekcije i fremali to gradit. Soma smo  skontali, dok san u medjuvremenu isa  po jos jednu bevandu ovi put malo zivju, poradi razgovora razumi se, da vaja nike stvari stit u sest.
 Ni dobro da se izgubu ovi skatulasti foji, jer je i to jedan mali dokaz da onima doma u Opcini ije briga za nas ove po svitu. Da smo eto i na ovi brzi i prakticni nacin u mogucnosti pratit sve ono sto se dogadja doma na drustvenom, kulturnom, socijalnom, privrednom i zakonskom poju i da se poradi tega moze racunat na jednu dobru povezanost i komunikaciju. Tako da se izbjegnu nepotrebni nesporazumi i ucvrsti suradnja.A sto je isto jadno vazno,  omoguci spoznaja novoj generaciji blacana rodjenima u svitu, o mistu i zemji njihovog porijekla.  Jer kako  smo vec  lipota zabruskali u globalni svit i pragmaticnu politiku od njega i nje nan vaja peskat baren one pozitivne komparativne stvari koje oni donosu za jedno malo raseljeno misto i zemju. Tako da svaka strana ima koristi i zadovojstva i da medjusobni odnosi izmedju onih doma i onih vanka budu izgradjeni puno cvrsce, konstruktivnije i djelotvornije, a ne da ( ne daj boze ) pocivaju na stupovima ki ova gore nesricna garaza.
Je li van se cini.....!?

 Zdravi i veseli bili, Vas Mate